Једну од најстаријих ергела у Србији (1853) основао је књаз Милош Обреновић и "на пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње, ау столетне храстовим шумама припремао свиње за Беч и Пешту."Претпоставља се и да је ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за најстаријег сина Милана, који је често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине.
Тако је књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут је конак и неколико штала у којима је књаз држао своје коње. То своје имање, на коме је настала ергела, поклонио је држави.Име Љубичево је дао кнез Михаило, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша. "Оаза мира и тишине", како чести посетиоци називају ергелу, преживљавала је живот националне историје али је увек, после тешких дана, долазио препород. Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе.
Ергела коња "Сурчин"
Фарма коња се налази близу реке Саве и удаљена је око 15км од Београда, главног града Србије. Фарма коња "Сурчин" има капацитет од 74 бокса, од чега 4 бокса за пастув (изоловани боксови), 34 бокса у штали за тренирање, 4 бокса за ждребљење који су делимично изоловани и имају грејне лампе.Између штала је мањеж, 72к35м са подлогом од песка. Са обе стране мањеж је галерија за гледаоце.
Фарма такође поседује собе за џокеје и шталске момке.Такође, ту је и покривен простор за 20.000 бала сена и силос за 180т зоби.Близу мањеж је шеталица за 6 коња. Фарма поседује транспортер за 6 коња и приколицу за два коња.Тренирање се обавља на стази од 1300м са подлогом од песка. Стаза је у облику елипсе, што је слично америчким тркачким стазама.Са једне стране фарме су два падока за пастув, сваки поврсине ½ хектара. Са друге стране, близу узгајивачке штале налазе се округли падоци покривени песком и мали падок за ждребад.Друга страна штале има 9 падока, укупна поврсина је 51 х. На средини стазе налази се вештачко језеро повезано каналима које помазе снабдевање падока водом током лета.
http://www.ergelasurcin.com/index.html
Ергела коња "ПИК Бечеј"
Претеча данашње спортске ергеле ПИК-а Бечеј је била ергела Братство и јединство. Ергела Братство и јединство је постојала све до 1956. године иу њој су одгајани енглески пунокрвни и полукрвни коњи. Променом намене, ергела је угашена 1956. године када су сви коњи одведени на клање у Италију.
1971. Године основана је ергела ПИК Бечеј. Руководство компаније је те године посетило чувену мађарску ергелу Баболна и купило 5 коња - годишњака. Из генерације проистекло је неколико изванредних тркача.
http://www.pikbecej.rs/ergela.html
Ергела коња "Келебија"
За узгој липицанских коња Ергела Келебија регистрована је 1993. године. У релативно кратком периоду од петнаест година рада, на Ергела Келебија узгајан је велики број квалитетних грла која су нашла своје место у првој матичној књизи Ергеле Келебија.Ергела се налази у Србији 500 метара од српско-мађарског граничног прелаза Келебија-Томпа, у селу Келебија, 11км од Суботице.
Предузеће "Интершпед" из Суботице, на иницијативу генералног директора Миленка Алексића, 1993. године купује земљиште површине 2ха, на којем гради два нова објекта: главну шталу за смештај 12:00 грла и лауф шталу са испустом и три бокса.Прва грла су стигла 1. КСИ 1993. године: пастув Маестосо Јадранка КСКС К 1985 и кобиле Тхаис КСКСВИ Л.1976 и Тхаис КСИКС Л.1982Матична грла су набављена од приватника, власника липицанских грла, која су одгајана на ергелама бивше Југославије: у Липици, Ђакову, Вучјак, Карађорђеву и Липику.Данас је то један импресиван комплекс који се простире на 20ха уређеног простора. Ту је неколико објеката у панонском стилу, међу прелепим цветним лејама, неговани зеленилом и дугим дрворедима. Модерно опремљене штале, боксови, корали, такмичарски терен и пространи пашњаци чине прави рај, како за посетиоце, тако и за становнике ергеле - коње!
Ергела коња "Зобнатица"
Ергела је основана 1750. године. Комплекс ергеле садржи хиподром за галопске и касачке трке, терен за такмичења у препонском јахању, мањеж – покривени простор за јахање и тренинг и коњске штале. На улазу у ергелу, налази се статуа Јадрана, најпознатијег грла из ергеле, која је направљена у природној величини. Ту се налази и музеј историје коњичког спорта.

Коњ са Зобнатице
Испред музеја, налази се статуа Казанове, још једног прослављеног тркача из ергеле.
Посетиоци Зобнатице могу да јашу коње; термини су од по 45 минута, дужа варијанта је тросатно јахање околином. Може да се изнајми и «фијакер» (сатна тарифа).
Уз ергелу се налази и акумулационо језеро, на чијој је обали уређено купалиште и плажа, поред које су угоститељки објекти. Посебна атракција је, пре неколико година изграђена, ветрењача, којих је у Војводини некада било много, а данас су реткост. Могуће је и пецање рибе уз плаћање дневне дозволе. Поред расних коња на имању, посетиоци могу видети и дивље свиње, срндаће, нојеве и паунове.
Ергела коња на Тари
На планини Тари, на Калуђерски барама, непосредно до Манастира Српских Светитеља, налази се ергела коња и Коњички клуб "Дора", основан у Септембру 2006. године. Делатност ергеле коња и коњичког клуба имала је изузетно позитиван ефекат на побољшање садржаја планине Таре, развој туризма и спорта на истој, тим пре што су овде изванредни услови за коњарство (велики број напуштених ливада, квалитетна кабаста храна и друго).Коњички клуб "Дора" је члан Савеза за Коњички Спорт Србије, а представља спортско удружење грађана, са циљем окупљања и организовања чланова - љубитеља коња, ради бриге о коњима, едукације, спортског и рекреативног јахања. У плану клуба је и увођење хипо терапије у лечењу деце са посебним потребама.Од почетка рада, до 2008. год. кроз клуб је прошло око 100 деце, од којих се неки данас баве овим спортом активно, рекреативно или самостално. У 2008-ој години постигнути су значајни спортски резултати-прво место појединачно и прво место екипно у Отвореном Првенству Државе у дисциплини Ендуранце.
http://www.tara-planina.com/ergela_konja_na_tari.html
Ергела коња "Булић"
Из прошлости у будућност, преко уметничког осврта до реалног сагледавања чињеница. Из било ког угла, с ма које стране, достигнућа једног ентузијасте и истинског заљубљеника допринела су развоју читаве гране коњичког спорта. Српска спортска вожња запрега остала је верна традицији, али је и крочила у модерно доба.
Ергела коња на Тари
На планини Тари, на Калуђерски барама, непосредно до Манастира Српских Светитеља, налази се ергела коња и Коњички клуб "Дора", основан у Септембру 2006. године. Делатност ергеле коња и коњичког клуба имала је изузетно позитиван ефекат на побољшање садржаја планине Таре, развој туризма и спорта на истој, тим пре што су овде изванредни услови за коњарство (велики број напуштених ливада, квалитетна кабаста храна и друго).Коњички клуб "Дора" је члан Савеза за Коњички Спорт Србије, а представља спортско удружење грађана, са циљем окупљања и организовања чланова - љубитеља коња, ради бриге о коњима, едукације, спортског и рекреативног јахања. У плану клуба је и увођење хипо терапије у лечењу деце са посебним потребама.Од почетка рада, до 2008. год. кроз клуб је прошло око 100 деце, од којих се неки данас баве овим спортом активно, рекреативно или самостално. У 2008-ој години постигнути су значајни спортски резултати-прво место појединачно и прво место екипно у Отвореном Првенству Државе у дисциплини Ендуранце.
http://www.tara-planina.com/ergela_konja_na_tari.html
Ергела коња "Булић"
Из прошлости у будућност, преко уметничког осврта до реалног сагледавања чињеница. Из било ког угла, с ма које стране, достигнућа једног ентузијасте и истинског заљубљеника допринела су развоју читаве гране коњичког спорта. Српска спортска вожња запрега остала је верна традицији, али је и крочила у модерно доба.